Протеиногене аминокиселине су 20 аминокиселина, које се разликују по томе што су кодирани генетским кодом, а у процесу превођења укључени су у протеини . Они се класификују на основу структуре и поларитета њихових бочних ланаца.
Својства протеиногених аминокиселина
Особине таквих амино киселина зависе од њихове класе. И класификовани су по многим параметрима, међу којима можете навести:
- радикално (напуњене "+" и "-", поларне неисполиране, неполарне);
- функционалним групама (аморфне киселине које садрже сумпор, алифатичне, ароматичне, имино киселине и хетероциклична једињења);
- природом катаболизма (кетогене аминокиселине, гликоген и једињења мешовитог типа);
- хемијским својствима (монобазна, кисела, дикарбоксилна аминокиселина);
- по поријеклу (амини, природне аминокиселине, добијене вештачким средствима).
За сваку класу има своје карактеристике.
Класификација протеиногених аминокиселина
Постоји седам класа таквих амино киселина (могу се видети у табели). Размислите их у реду:
- Алифатске аминокиселине. Ова група укључује аланин, валин, глицин, леуцин и изолеуцин.
- Аминове киселине које садрже сумпор. Ова врста укључује киселине као што су метионин и цистеин.
- Ароматичне аминокиселине. Ова група укључује фенилаланин, хистидин, тирозин и триптофан.
- Неутралне аминокиселине. Ова категорија укључује серине, треонин, аспарагин, пролине, глутамин.
- Имино киселине. Пролине, једини елемент у овој групи, тачније је назвати аминокиселином него амино киселином.
- Соур амино киселине . Аспараганска и глутаминска киселина спадају у ову категорију.
- Основне аминокиселине Ова категорија укључује лизин, хистидин и аргинин.