На савременом тржишту роба и услуга, можете наћи све што душа жели. Најинтересантније је да многе компаније успевају да освоје шампионат сваке године, а не идући јоти другим компанијама. Истовремено, потрошачи нису смањени. Одмах се појављује мисао, указујући на то да се овдје овде јасно развија одређена стратегија, или се можда произвођач придржава принципа невидљиве руке.
По први пут га је познати шкотски економиста Адам Смитх у једном од својих радова. Са овим концептом он је желео да покаже сваку особу, која се бави личним циљеве у потрази за начинима да постигну сопствену корист, исцрпно, али помаже различитим произвођачима роба и услуга да остваре своје економске користи.
Захваљујући функционисању овог принципа, примећује се тржишна равнотежа и равнотежа. Све ово се постиже утицањем на потражњу и, сходно томе, снабдевањем кроз цену коју одређује тржиште.
Дакле, када се промени потреба неке робе, због чега се прекида њихово пуштање, продукција оних које су сада у потражњи међу потрошачима почела је у току. И у овом случају, невидљива рука привреде је нешто попут невидљивог тела које регулише расподелу свих расположивих тржишних ресурса. Неће бити сувишно обратити пажњу на чињеницу да се то дешава под условима чак и ситних промјена у структури друштвених потреба.
Истовремено, закон невидљиве руке информише да ценовна конкуренција на тржишту може позитивно утицати на ток послова сваког учесника. Дакле, овај механизам је нека врста информатора, извештавајући да сваки произвођач има способност да ефикасно примени ограничени ресурс који друштво има. Да би се произвели производи који су у потрази, неопходно је концентрирати сва знања, вјештине и способности које су у хаосу у сваком друштву.
Дакле, може се сумирати да суштина принципа невидљиве руке тржишта је да сваки појединац личност приликом куповине било које робе или услуга, настоји да пронађе за себе највећу корист, корист. Истовремено, она нема мисли у њеним мислима да некако допринесе побољшању друштва, да допринесе њеном развоју. У овом тренутку, док служи својим интересима, особа води јавне интересе, неосвесно настојања да служи друштву.