Страх од лутака
Вероватно су сви у детињству мислили да његове играчке живе своје, посебан живот играчака. Идеја је фасцинантна и, можда, мало застрашујућа: колико ће мало помислити на лепу Барбие лутку када јој љубавница врати леђа. Нарочито почиње да вас уплаши када погледате још један хоррор филм или ћете прочитати сличну књигу у којој ће лутка у којој се зли дух решава или душа покојника или неко друго астрално тијело ствара различита мрачна дјела, тражи његову црну душу или по вољи злог чаробњака , које управља.
Страх од лутака и узроци ове појаве
Генерално, идеја да лутке могу представљати претњу је прилично уобичајена у савременој масовној култури. У срцу тога, како кажу неки психолози, лежи страх пре лутака - нешто слично човеку, а истовремено - потпуно вештачко. З. Фреуд је веровао да страх од лутака, као и многи други страхови - долази из нашег детињства. Изра'ава се из сигурности да свако дете има, у ствари, да су лутке живи, али особа која има опсесиван страх од лутака или (као што се и тај страх такође назива) педофобија , идеја анимирања ове играчке се никада не губи. Док она расте, она се интегрише у слику света и ствара фобију која муку многе године мучи. Иначе, педофоби се не плаше саме врсте лутака, већ од чињенице да им могу повриједити: узроковати срчани удар, задавити их у сну или (и то најстрашније) заиста почиње да се креће, што ће потврдити исправност или лудило ове особе. Иначе, постоји посебан случај педофобије - гленофобије - страха од гледања на лутку.
Симптоми опсесивне фобије штенаца
Симптоми страха од лутака, као и свака фобија, су:
- неразумног ирационалног страха од предмета фобије , а особа разуме да се његов страх не посвећује логичном објашњењу;
- Покушаји да избегавате контакт са овим објектом на сваки могући начин.
Ако се контакту не може избећи, онда особа има такозвани панични напад. Она се манифестује као:
- осећај ужаса који расте у паници;
- осећај нестварности онога што се дешава;
- поремећај вида и слуха;
- дезориентација у свемиру;
- палпитације срца;
- тешкоће дисања;
- вртоглавица;
- тремор.
Обично ове фобије не захтевају лечење; ретко доноси озбиљне нелагодности, јер се објекат фобије довољно лако избјегава. Међутим, у тешким случајевима узимају се случајеви психолози, психотерапеути и психијатри, који по различитим методама уверавају човека да лутке не представљају претњу њима.