Вероватно није тајна никоме од свих сисара, то је људска беба која је рођена најнепоређеном за спољни свијет и захтева веома пажљиву негу и бригу од мајке.
Али, ипак, постоји арсенал важних "вјештина" с којима се роди дијете, и даје му могућност да се хармонично развије док не научи све што ће му омогућити да постане независно. Вероватно најважнија урођена вјештина је сисанчни рефлекс. Он је онај који дозвољава беби да се хармонично развија, заједно са мајчиним млеком, све најважније ствари како би постала велика и здрава. Сисајући рефлекс нестаје код деце старосне доби од 2 до 3 године.
Али постоје ситуације у којима оштећен сисанчни рефлекс омета нормалну исхрану детета. Хајде да размотримо шта је сисанчни рефлекс, када почиње да се формира и који је разлог за његово кршење.
Уз увоДење прста у уста бебе, дете га "узима" уз помоћ језика и палате и почиње ритмички покрети - ово је сисанчни рефлекс. Почиње да се развија у 32. недељу интраутериног развоја, а коначно формира 36. недеља.
Сходно томе, сисање рефлекса код презрених беба ће бити одсутно, ослабљено или неусагинирано са процесом дисања (у зависности од старости бебе). Због тога, храњење преурањених беба се врши кроз цев, све док је беба "спремна" за дојење.
Узроци ослабљеног сисавог рефлекса могу бити потпуно различити.
1. Уверите се да је дете будно, не заспано и жели да једе. Да бисте то урадили, превуците прст близу угла усана. Ако је дете гладно, покушаће да "зграби" свој прст, узимајући га за брадавице.
2. Проверите да ли правилно поставите дојке дојке:
3. Ако дете има тешкоће дисања (са загушењем назалне линије, хладноће), ово може да делује и као препрека приликом храњења, тако да ће дете сасвим сасвим сасвим сисати.
4. Узрок ослабљеног сисавог рефлекса може бити и неправилан облик брадавица.
5. Ако сами не можете сами да решите проблем, консултујте лекара као слабљење сисања, а нарочито недостатак сисавог рефлекса може бити знак озбиљних болести централног нервног система.