Колико често могу да чујем израз - како бисте изгубили тежину, морате престати да једете угљене хидрате, кажу угљени хидрати, то су само колачи и слаткиши. Нажалост, овде постоји неспоразум. Без ових "штетних угљених хидрата" не можемо процесирати масти и протеине, а наша јетра ускоро ће одбити да раде уопште, а главни потрошач угљених хидрата је мозак. А како га можете одбити?
Сви угљени хидрати, заправо, и протеини са мастима, коначно, претварају се у глукозу, односно енергију у чистој форми, која је, иначе, репрезентативна за брзих угљених хидрата, а поред њих спори угљени хидрати. Условна подела се јавља у зависности од брзине на који угљикохидрат може да се подели на глукозу. Тако се испоставља да имамо брзе и споре угљених хидрата, високи и ниски гликемијски индекс (ГИ).
Брзи угљени хидрати су штетни јер се одмах раздвајају са глукозом, ниво крви се нагло нагло (такође!), А панкреас мора хитно ослободити инсулин, који обрађује глукозу у масти. Када је овај процес попуњен, опет осећамо жељу да подигнемо ниво шећера и поједемо другу бомбону, па се то може догодити бескрајно. Као резултат тога, имамо гојазност и поремећај панкреаса.
Брзи угљени хидрати у храни су веома чести, овде су најпознатији и најпопуларнији:
Наравно, неће бити могуће искључити све, али да је што је могуће мање минимизирамо, потрошња слаткиша само на празнике је у нашој моћи!
Што се тиче производа са спорим угљеним хидратима, оне су, наравно, мање. Захваљујући овим угљеним хидратима, ниво шећера у крви се постепено повећава, панкреас не мора направити изненадне присиљене маршеве, што значи да наше расположење не скупља. Удео угљених хидрата у дневној исхрани требало би да буде већи од 50%, овај ниво треба постићи углавном због спорох угљених хидрата у храни.
Водите рачуна о облику и здрављу целог организма, јер су то суштински концепти. А ако сте слатки зуб, једите слаткише само на празницима, верујте ми, њихов укус од овога ће бити укусан!