Психологија и односи Знаш себе

Колективизам

У сваком друштву људи праве разлику између других људи и група, науче да пронађу везу између ових разлика с квалитетом другог другог или њиховом односу према групи.

У различитим културама постоје одређене разлике у понашању, осећањима током односа између људи. Суштина ове разлике лежи у индивидуалној улози сваке особе у односу на улогу у тиму.

Значајан дио модерног човјечанства живи у друштвима, у којима у већини случајева интересовање за групу као целину доминира над интересима сваког појединца.

Шта је колективизам?

Дакле, колективизам је врста светског гледишта, према којем се у формирању одлука нагласак ставља на важност колектива. То значи интерес људи у тесно уједињеним групама, заједницама.

Колективизам је класификован као:

  1. Хоризонтално.
  2. Вертикално.

У хоризонталном погледу се представља као да се састоји од унутрашње групе. У њему свако има једнака права. Циљеви друштва превладавају над личним интересима. Међутим, хоризонтални колективизам карактерише слабо развијена групна размишљања, која је инхерентна у овој врсти, суппрессион манифестације личности од стране друштва.

Пример таквих субкултура је само неколико земаља (јер данас такве земље уопће не постоје). У вертикалности се личност односи на представнике интерних група које карактеришу хијерархијски односи, статус. За обе ове врсте, карактеристично је начело колективизма, према којем живот друштва , његови интереси над особом треба да буду на челу сваке особе.

Едукација колективизма

Степен његовог утицаја на личност одређује добронамеран, брижљив став према унутрашњем свету појединца. Дакле, на основу тога развио се колективистички концепт педагошког образовања. Сврха тога је била да се у детињство увући осећај колективизма.

Дакле, од ране године деци су учили игре које су допринеле стицању вјештина тимског рада. У тимским играма деци су научене да се брину не само о њиховим личним резултатима, већ ио тимским задацима, способности да се радују постигнућима друге деце, да тактично процењују, наглашавајући пре свега достојанство, а не негативне квалитете.

То јест, суштина едукације колективизма лежи у чињеници да би особа требало да буде збуњена, пре свега проблемима друштва, колектив у којем се он налази, треба да настоји да помогне у решавању било каквих проблема који се овде јављају. Личност мора научити да мисли не као хотелску особу, већ као нераздвојни део колектива.

Индивидуализам и колективизам

Индивидуализам и колективизам су нека врста супротности у концептима значења.

Дакле, индивидуализам је нека врста свијетлости, чији је главни принцип индивидуална слобода. Према индивидуализму, особа се мора придржавати правила "ослањати се само на себе", треба да има своју личну независност. Овакав поглед на свет се супротставља доктринама сузбијања појединца, нарочито ако такво сузбијање производи друштво или држава.

Индивидуализам је супротан социјализму, холизму, фашизму, етатизму, колективизму, комунизму, социјалној психологији и социологији, тоталитаризму, који је као главни циљ поставио подређивање човека друштву.

Према анкети о Ф. Тромпенаарсу, највећи број испитаника који се придржавају индивидуалних вредности су:

    индивидуализам и колективизам
  1. 89% су израелски испитаници.
  2. 74% - Нигерија.
  3. 71% - Канада.
  4. 69% - САД.

На последњем месту је Египат (свега 30%).

Треба напоменути да колективизам није карактеристичан за савремено западно друштво, у поређењу са индивидуализмом. То се може објаснити и промјеном свјетских перспектива људи и развојем различитих праваца у психологији, филозофији која је замијенила доктрину колективизма.