Ко међу нама барем једном у животу није покушао писати поезију, нити је измислио римске линије валентине брзо првобитно честитати блиској, драгој особи са текстом који може изазвати олују емоција дивљења или узбуди човека са речима .
Многи би се сложили да је поезија идеални и софистицирани начин изражавања сопствених мисли, осећаја и мишљења. Али, нажалост, данас овај метод објашњења није толико важан и на захтев у друштву. Због тога је, прије више од једне деценије, основан Светски дан поезије - који позива да се осврнемо на то колико нас је "перо генија", о чему вероватно не знамо.
Захваљујући модерним комуникацијама, многи заиста талентовани писци успевају да покажу плодове своје креативности у друштвеним мрежама или уском кругу пријатеља и рођака. Међутим, много говори да наша култура у 21. вијеку једноставно умире и потребна је хитна интервенција и привлачење људи у текстове, романтику и писање песама.
У вези с тим, 5. новембра 1999. године, Друштво УНЕСЦО-а на 30. Конгресу у Француској потписало је резолуцију о оснивању Светског дана поезије, који се обиљежава 21. марта (Светски дан поезије). Године 2000. празник, први пут обележен, имао је за циљ оживљавање песничке културе, упознавање са креативном делатношћу и развој поезије уопште, не само људи, већ и комерцијалних издавачких кућа и медија.
Још увек није познато ко је био први аутор у свијету ове песме. Према једном познатом историчару, Томас Пеакок, кћер шумерског владара Ен-хеду-ен, изговарао је неку врсту химне, у част глорификације богова, који је поставио камен темељац за поезију древних људи.
Иницијатива за успостављање овог празника припада једној познатој америчкој песници Тесе Вебб. Понудила је да изабере датум прославе рођендана Вирџила, великог филозофа и песника, што је проузроковало одобрење многих, а већ 1951. године у земљама Америке и Европе, прослава је већ одржана 15. октобра.
Ако га узмемо дубље, онда је Светски дан поезије појавио неколико векова касније након појаве писања. У тим тешким временима су састављали оде у којима су прослављени ратници, бранитељи и рудари. Сада је то више облик самоизражавања него потреба да се неко похвали и да се диви некоме као што је то био у времену Хомера и Софокла, стога, оваква поезија перцепира друштво мало другачије.
Ипак, не може се расправљати са чињеницом да када се први сагласни, линије преплитања леже на листи папира и стварају диван звук, где се све тако искрено и срце изражава, одушевљава, инспирише да ради и даје снагу да створи даље.
На иницијативу УНЕСЦО-а, у многим европским земљама и Америци, овај дан се прославља на нивоу националног празника. По правилу, 21. марта Светског дана поезије организују се гала вечери на којима се многи млади новинарски писци могу упознати са искуснијим стручњацима из области књижевности и писања, прочитати своје радове јавности, добити врло корисне савјете и једноставно се опустити културно у друштву креативни људи. Овакви догађаји омогућавају издавачима да пружају услуге онима који желе напредовати и расти, умјесто да сахрањују свој таленат.
Такође, Међународни дан поезије свечано прослављају студенти филолошких факултета, школа, издавачких кућа часописа, новина и алманаха.