Адолесценција је прекретница у развоју сваке особе. Жеља да докажу своју независност и зрелост, младалачки максимализам потискује тинејџера на девиантна дела, укључујући злочине. Проблем малољетничке деликвенције је један од најхитнијих у модерном друштву, јер је бескрајан.
У доби адолесценције, људи су инхерентни у жељи да се ослободи пажње и контроле одраслих и да осете своје одрасле особе. Тинејџери то демонстрирају имитирањем спољних манифестација - пушења, пијења алкохола, праћења моде и избора начина за забаву које немају децу.
Разлози за почињење злочина леже у психолошким карактеристикама адолесцента који жели да осећа њен значај и вредност. А ако он није успео у спорту, школи или друштвеном животу, или расте у неповољној породици, тинејџер упознаје се са уличним животом, где се налази у контакту са таквим "одгајивачима". Има своју посебну психологију која подстиче малолетну делинквенцију. Међу њима постоје и сопствени закони, према којима најснажнији преживљавају, а противљење непријатељском друштву је начин живота.
Многи малољетни преступници починили су злочине радозналости и зла, у стању алкохолизма или опојне дроге, да се успостављају у очима својих вршњака, да покажу своју снагу и супериорност. Неко је гурнуо за прекршајну власт и примјер најстаријег подземља. Али адолесценти су веома импресионирани и лако падају под лоши утицај. С временом долазе напредују мотиви, завист и профит, а злочин постаје планиран. Тинејџери осећају некажњавање, а то их гура у нове пропусте. Нажалост, временом ситуација само погорша. Разлози за пораст малољетничког преступништва су погоршање економске ситуације, наметање негативног хероизма у медијима, окрутност у рачунарским играма и жеља за "лаком" добити.
Превентивне мјере се требају спровести на државном нивоу. Неопходно је заштитити млађу генерацију од штетног утицаја медија и компјутерских игара, који промовишу насиље, окрутност, некажњивост, као и употребу наркотичних супстанци. Стога је важно стварати што више спортских секција и клубова, како би се адолесценти ангажовали у корисном раду, а не остављени сами себи.
Поред тога, неопходно је створити послове за малолетнике. За оне који се враћају са мјеста лишавања слободе, рехабилитацију треба спровести у заједници како би се спречио повратак.
Да би се спречило малољетничко преступништво, потребно је проширити мрежу институција социјалне заштите која пружају психолошку помоћ.
И наравно, важно је ефикасно промовисати људске вриједности, породичну власт и социјалну правду.