Психологија и односи Знаш себе

Солипсизам у филозофији - нови поглед на наше постојање

Понекад у животу постоје сумње у стварност онога што се дешава, и вреди затварати очи пошто све нестаје. Уз сећања на прошлост, мисао се изненада бљеска и да ли су се одређени догађаји одвијали у стварности или је игра маште. Све ове идеје нису нове. Постоје дуго времена и одражавају суштину солипсизма.

Солипсизам - шта је то?

Назад у ИВ ц. БЦ Грчки филозоф и стручни говорник Џорџ Леонтинија, разматрајући категорију "непостојећих", формулисао је и потврдио неколико постулата:

  1. Јехова не постоји.
  2. Ако је постојање још увек тамо, онда то није познато.
  3. Ако је постојање могуће знати, то је немогуће објаснити.

Тако се по први пут појавио концепт проглашавања једине постојеће реалности људска свест . Касније, развијена је и образложење у теорији солипсизма. У научном смислу, солипсизам је доктрина која негира поузданост света око нас. Само сопствени ум је стварност која је доступна човеку за утицај и интервенцију.

Солипсизам у филозофији

Као филозофски правац, солипсизам се формирао у средњем вијеку. "Чисти" солипсизам у филозофији је радикални тренд, ау историји је свестан избор таквих ставова веома ретка. Најпознатији представник овог подручја (а не психијатријска дијагноза) је Цлауде Брунет (стручњак по професији и филозоф по занимању), који је веровао да само ХЕ постоји у свијету - једини идеалан субјект размишљања. Све око ствара снага своје свести и престаје да постоји од тренутка када заборави на то.

Разлика између солипсизма и скептицизма

Основни принцип скептицизма је сумња у истину било ког знања о свету око нас. Солипсизам и скептицизам се разликују по основним идејама:

  1. Скептици сумњају у могућност познавања природе околних ствари, солипсисти су сигурни да су ствари ван стварности.
  2. Скептици нису сигурни у истину о сазнању о спољном свету, тврдиоци тврде да знање може бити само о сопственој свести и сопственим сензацијама.
  3. Због утопизма веродостојних теорија и генерализирања закључака, скептици сугеришу да се ограничавају на објашњење одређених чињеница. Солипсисти верују да је свака чињеница њихова властита осећања и веровања у његово постојање, стога је то необјашњиво и не треба доказ.
етички солипсизам

Врсте солипсизма

Смештен између два стуба филозофије (идеализам и материјализам), солипсизам се мења од олујног тока радикалних идеја до мирног тока до логичких аргумената.

  1. Метафизички солипсизам негира стварност апсолутно све, осим за себе.
  2. Епистемолошки солипсизам омогућава вероватноћу постојања универзума и свести других појединаца. Међутим, поуздано знају да спољни свет може бити само емпиријски, што га чини научним доказом.
  3. Методолошки солипсизам тврди да реалност мора бити заснована на неспорним свесним чињеницама, јер чак и присуство сензорних сензација може иницирати спољна интервенција.
  4. Етички солипсизам је идентичан себичност и самоцентричност. Осуђивање у илузији других чини човјека способним за неупадљиво поступање, елиминише психолошке препреке њиховом извршењу и уклања осећај одговорности.

Солипсизам - књиге

У савременом свету, теорија солипсизма као научне доктрине изгледа апсурдно, али даје пуно занимљивих идеја за фикцију. Р. Брадбури, С. Лем, М. Булгаков и други познати писци су створили мистичне и фантастичне приче које читалац изван стварности. Вицтор Пелевин, модерни романописац, прогласио је критички солипсизам књижевном методом и искористио га за стварање његових дела:

  1. "Девети сан о Вери Павловни . " Чистач јавног тоалета је уверен да је проузроковала Перестројку у СССР.
  2. "Цхапаев и празнина" . Главни лик прелази из једне реалности у другу, покушавајући да одреди стварну.
  3. "Генерација П" . Дипломац Института ствара рекламну стварност.