Ентеритис названи инфламаторни процеси у цревима, који могу имати заразну или другу природу. Најопаснија болест за мале штенадне дјеце је до 2,5 мјесеца, дјеца више немају имунитет мајки, а још увијек је прерано да се вакцинишу, па је најкритичнији период за бебе 40-55 дана. Иначе, млади који пате од ових цревних поремећаја најчешће, одрасли су под утјецајем ентеритиса много ређе.
Испоставља се да не постоји само цревна болест, већ и срчана врста болести. Први знаци интестиналног ентеритиса код паса изражавају се повишена температура , слабост мишића, у пределу стомачних болова примећују се приликом гутања. Затим почните повраћање са пенастим и вискозним излучивањем, водена дијареја. Дехидрација у великој мјери исцрпљује животиње, а од болова у стомаку не може чак ни мирно лежати.
Знаци срчаног ентеритиса код паса изгледају другачије, дијареја се не може посматрати, али опште стање је депресивно и животиње изгледају заспано. Дисање пацијената са четири ноге је тешко, одбијају јести. На слузницама су слузнице бледо или плавице, пулс се успорава, ноге постају ненормално хладне.
Најбоље је за било какве знаке ентеритиса код домаћих паса да посете клинику, тако да ветеринари могу направити фецес у лабораторији. Имуноглобулин, терапеутски серуми, витамински комплекси и посебна решења помажу да се елиминише дехидрација. Сулфацамфоцаин и други слични лекови се суочавају са срчаним проблемима, а антибиотици су потребни да би се убила секундарна инфекција. Наравно, таква сложена терапија је могућа само под надзором искусног доктора. Покушаји лечења инфективног ентеритиса на сопствени начин доводе до лоших посљедица. У овом тренутку, само благовремена вакцинација штенаца и одраслих највише помаже у рјешавању овог проблема како би се избјегле болне и опасне болести са непредвидивим посљедицама.