Бити родитељ је велики изазов. Пијанице детета, његова непослушност, жалбе наставника и других ... - "Реците ми само зашто се не жале на комшију Васку, већ о мом Константину ..."
Колико непријатних минута треба да прођете када морате да одговарате не само за своје, већ и за поступке других људи. Изађите из једног - морате образовати. Али како? Да ли је то било у традицији старе Енглеске, где су наставници користили посебне ратанске трске да кажњавају непослушног ученика, с којим су ударали кривице и задњицу? Постоји ли "традиционални" начин да кажњавате дете са појасом? Или вршити психолошки притисак?
Зашто не кажњавати децу са појасом?Апсолутно сви дечији психолози одговорили су на питање: "Да ли је могуће премлатити дјецу каишем?" Негативно. Спанкинг непослушне деце не само да не доноси жељени резултат (другим речима, не научи ништа), већ има и негативан утицај на формирање дететовог карактера и осећај самопоуздања. Поред тога, без обзира на то колико је родитељ родитељ са казненим инструментом у његовој руци, свака казна "у срцима" није доказ сна, већ, напротив, његова слабост. Интуитиван осећај детета увек говори о томе.
Ако не каиш, како?Одрастање није делотворно када огорчени родитељ излази "кадом од блата" над глави дјетета или, без ограничавања сопствене агресије, "се спушта до појаса", али само када има мирни глас који нема наговештаја о незадовољству, објашњава како добро и како поступати није вредно тога.
Као "валидан аргумент", никада не би требало "вршити притисак на срџбу" и рећи ћете да се стидите својих поступака (то неће помоћи вашем дјетету да се носи са ситуацијом, али може само погоршати његове проблеме и поткопати ваш кредибилитет). Хладнокрвни "ако ... онда ..." може бити много ефикаснији. "Ако и даље не вратите ред у својој соби једном недељно, нећу вам дати новац да купите нову игру, ону коју сте ми јуче рекли", може рећи тако тихо и потпуно самоуверено отац његовом сину и по први пут "завршити посао" јесте задржати његову ријеч. Само имајте на уму да у почетку такви услови не би требали бити више од једног у три дана, а потребно је остварити обећање са сто процентном вјероватноћом.
Много ефикасније од телесног кажњавања и психолошког притиска, разговор са дететом ради као код одраслих. Пробајте!