Поливалентни пиобактериофаг је лек који се може борити против одређених врста микроорганизама. Често се овај лек назива Сектапхаге. Препоручује се за лечење болести изазваних стафилококама, Есцхерицхиа цоли, стрептококима и другим бактеријама. Алат је решење за локалну употребу и гутање.
Један од важних услова за успешну терапију коришћењем течног поливалентног пиобактериофага је тачно одређивање патогена. У овом случају, лечење ће проћи што је брже могуће и учинитиће ефикасним. Поред тога, важно је да не премашите потребну количину лека.
Лијек је прописан у зависности од природе инфекције: у облику раствора за испирање и наводњавање, за директно уношење у рану и шупљину апсцеса, средњег уха, носа и синуса. Уз то, лек се узима уста или високим клистирјем.
Трајање курса може бити од пет до петнаест дана. Количина лека се прописује појединачно, зависно од површине лезије и врсте болести.
За лечење холециститиса и гнојних септичких болести које се користе од 5 до 20 мл три пута дневно током две недеље. Код константног повраћања, клистир се додатно прописује са 5 мл дневно.
Локални лекови су приказани у облику лосиона и чепа. Износ се одређује почетком од погођеног подручја.
За лечење апсцеса, пиобактериофаг се ињектира у шупљину која нема гној. Његов износ би требао бити нешто мањи од количине течности која је у почетку уклоњена.
У проктологији се користи као средство за припрему хирургије. Уграђени клапни клистир од 100 до 200 мл.
За оралну примену примењује се поливалентни пиобактериофаг, као раствор - пола кашичице на 150 мл воде.
Са локалном употребом. Уколико се антисептици на хемикалији користе за чишћење ране, погођено подручје мора прво испирати раствором натријум хлорида.
Као такав, лек не узрокује алергијске реакције. Понекад постоје ситуације када се појављује осип, али то није због реакције на компоненте лекова већ на његово дејство. Сама лијек је збир вируса који делују на одређене врсте бактерија. Након смрти, тело почиње на посебан начин да функционише. Обично се ове реакције дешавају до краја курса, чије трајање не прелази двије седмице.
Током истраживања лекова, научници нису били у могућности да открију нежељене ефекте и контраиндикације. Једина ствар која може постати препрека у његовој употреби је индивидуална нетрпељивост појединих компоненти.