Перцепција у психологији
Перцепција је један од главних менталних когнитивних процеса који стварају субјективну слику света у нашем уму. Рефлексија у уму особе се јавља директним утицајем на чула, која укључује вид, слушање, мирис и додир. Од онога на који сензорни систем зависи од утицаја, зависе и од начина перцепције. То је перцепција која нам омогућава да схватимо шта се нама догађа и како нас свет утиче на нас.
Карактеристике перцепције
Перцепција, као и други когнитивни процеси, има одређене особине које их разликују од других.
- Објективност. Квалитет који се ствара под утицајем околине на нас. Из овога произлази да објективност није урођена. Главни допринос његовом развоју остварује додир и кретање, што нам омогућава да усавршимо објективни свет око нас.
- Интегритет и структура. Механизми перцепције омогућавају нам да дијелимо неке објекте у "детаље" без нарушавања њиховог интегритета. Оцењујући субјект, препознајемо његову интегралну структуру и можемо истакнути његове квалитете и својства.
- Констанца Под константом треба схватити релативну стабилност дужине, величине, облика, боје, свјетлости. На примјер, перемо столицу једнако великом, без обзира да ли је то корак од нас или на другом крају ходника.
- Селективност Процес перцепције такође може бити карактерисан селективношћу. Захваљујући њој, видимо само информације из нашег окружења које нам требају. Пример је фраза "особа чује само оно што жели да чује".
Као што је већ поменуто, развој перцепције, а тачније карактеристике које су карактеристичне за њега, дешава се док дијете расте. Ово се манифестује у чињеници да облик објекта постаје значајнији за дете. Чак иу новитету, особа учи да препозна људе и предмете око себе. Квантитативни индикатор хаотичног покрета се смањује, док се број циљаних покрета тела повећава. Активни развој перцепције се наставља све до млађег школског узраста.
Овај ментални процес, као и сви остали, можда се не развија сасвим исправно, стога је проучавање поремећаја перцепције веома актуелно питање у нашем времену.
Разлози различитих аномалија у развоју разумевања онога што се дешава могу бити празнине у вези између система органа чула и њихових одговарајућих центара мозга, као резултат повреда или морфолошких промена у телу.
Чак и ако одаберете неку повреду, његов опис ће заузети доста простора. Кршење подразумијева много других регресивних процеса у организму, што још више погоршава своје симптоме.
Поремећаји у раду било ког сензорног система могу указивати на оштећење одговарајуће површине мозга. На пример, у случају топографског кршења перцепције, особа у буквалном смислу може "лутати по три бока" јер је изгубио способност навигације на терену. Јака алкохолна интоксикација такође утиче на перцепцију човека, у тој држави, практично није осетљив, па ће му бити тешко доћи.
Уопште, чак и уз поремећај једне перцепције, могу пасти основне потребе организма, што је у сваком случају веома непожељан и опасан процес.