Перцепција је један од главних менталних когнитивних процеса који стварају субјективну слику света у нашем уму. Рефлексија у уму особе се јавља директним утицајем на чула, која укључује вид, слушање, мирис и додир. Од онога на који сензорни систем зависи од утицаја, зависе и од начина перцепције. То је перцепција која нам омогућава да схватимо шта се нама догађа и како нас свет утиче на нас.
Перцепција, као и други когнитивни процеси, има одређене особине које их разликују од других.
Као што је већ поменуто, развој перцепције, а тачније карактеристике које су карактеристичне за њега, дешава се док дијете расте. Ово се манифестује у чињеници да облик објекта постаје значајнији за дете. Чак иу новитету, особа учи да препозна људе и предмете око себе. Квантитативни индикатор хаотичног покрета се смањује, док се број циљаних покрета тела повећава. Активни развој перцепције се наставља све до млађег школског узраста.
Овај ментални процес, као и сви остали, можда се не развија сасвим исправно, стога је проучавање поремећаја перцепције веома актуелно питање у нашем времену.
Разлози различитих аномалија у развоју разумевања онога што се дешава могу бити празнине у вези између система органа чула и њихових одговарајућих центара мозга, као резултат повреда или морфолошких промена у телу.
Чак и ако одаберете неку повреду, његов опис ће заузети доста простора. Кршење подразумијева много других регресивних процеса у организму, што још више погоршава своје симптоме.
Поремећаји у раду било ког сензорног система могу указивати на оштећење одговарајуће површине мозга. На пример, у случају топографског кршења перцепције, особа у буквалном смислу може "лутати по три бока" јер је изгубио способност навигације на терену. Јака алкохолна интоксикација такође утиче на перцепцију човека, у тој држави, практично није осетљив, па ће му бити тешко доћи.
Уопште, чак и уз поремећај једне перцепције, могу пасти основне потребе организма, што је у сваком случају веома непожељан и опасан процес.