Сви знају да је таква морална обавеза позната, али нису сви размишљали о томе колико дубоко може бити тај концепт и, пре свега, коју жртву носи у себи. Императив садржан у карактеризацији моралне дужности обавезује особу да поступи према њему, без обзира на његове истинске жеље и преференције. Дајемо свесне одлуке у корист моралних принципа и жртвујући своје лично добро, ми, пре свега, показујемо снагу карактер и воље, поштовање оних идеолошких постулата за које ми вјерујемо да служе правду и имају за циљ да учине свет око нас боље и чистије него што јесте.

Не повредите!

У свим религијама света и утврђеним историјским традицијама различитих народа савест и дужност, пошто су моралне вредности увек постављене изнад свега осталог. А данас, принцип "не наноси штету!" Лежи на основу друштвеног поретка и законодавног система скоро читавог цивилизованог света.

Свакако, у животу се могу појавити различите ситуације и понекад је врло тешко изабрати, али на овај или онај начин, свако ради оно што свеска каже (или дозвољава). Колико су тачне одлуке које прихватамо и да ли вриједе жртве, обично показује вријеме. Али искуство показује да је најтеже избори из два зла и у овом случају важност предстојећег моралног избора и дужности стиче посебно значење, посебно када је у питању људски живот.

Неки људи чешће суочавају са овим проблемом од других, због своје професије, на примјер, доктора, политичара или војске. Али чак и "обични смртници" такође имају бројне потешкоће у животу, нарочито када дође кризни период, откривајући све позитивне и негативне личне особине особе.

Шта да одаберете?

Постоје две врсте моралне дужности: дуг у блиској средини и дуг према друштву у цјелини. И није неуобичајено да људи бирају између њих. Али обојица су, пак, подељени у категорије. На примјер, дуг према рођацима укључује и властиту корист, а дуг према друштву може се састојати само у дугу према одређеном дијелу, посебно представницима одвојене друштвене групе.

У сваком случају, морални стандарди које особа прати увијек су постављени пред њим границе које не иду морални избор и дужност следи. Ако доноси такву одлуку на штету сопствене савјести и врши дјела, руковођена личним добитком, није битно каква сфера говори, то ће неизбежно утјецати на његово психолошко стање у будућности, јер чак иу животињском свијету постоје одређене норме понашања, чије кршење То је негативно посљедица за представнике различитих врста.

Жаљење на погрешним одлукама увек има деструктиван утицај на психу и развој људске личности, па је увек потребно памтити моралне и моралне вредности. Али питање колико смо успели да урадимо ово, сви би се већ требали питати.