Међународни дан особа са инвалидитетом
Број особа са инвалидитетом широм света постепено се повећава. Само у Русији ускоро ће бити 10 милиона људи, ау Украјини је једнако три милиона. Број хроничних болести се повећао, старење становништва у развијеним земљама се одвија. Сви знају да свака особа у старосној доби има повећан ризик од озбиљне болести или озбиљне повреде. Према статистикама, око 3,8% људи широм свијета из различитих разлога има озбиљан облик инвалидитета. Веома велики број деце са сметњама у развоју. Због тога су многе јавне организације све више забринуте за проблем адаптације особа са инвалидитетом на живот у нашем комплексном друштву.
Историја дана инвалида
Ако питате пролазника на улици колико дана је особа са инвалидитетом, само неколико њих може вам дати тачан одговор. Већина здравих људи чак ни не зна за своје постојање. Скупштина УН прогласила је Међународну годину особа са инвалидитетом 1981. године, а затим 1983. Декаду особа са инвалидитетом. Позвана је да промени приступ проблемима особа са инвалидитетом, да заштити своја људска права на нормалном животу. 14. децембра 1992. године, у Скупштини УН-а, донета је следећа одлука - да се 3. децембра прослави Међународни дан особа са инвалидитетом. На овај дан, све државе које су чланице ове највеће организације треба да одрже масовне догађаје. Оне би требало да буду усмерене ка максималном побољшању живота ових људи, брзој резолуцији свих хитних проблема и њиховој раној интеграцији у нормалан живот нашег друштва.
Веома је добро што ова ауторитативна међународна организација није била ограничена на усвојене документе, и стално поставља ово питање на самиту. Усвајање резолуције 48/96, у којем су наведени Стандардни прописи који пружају једнаке могућности за све особе са инвалидитетом, играо је важну улогу за многе људе. Усвојен је на Генералној скупштини УН 20. децембра 1993. године. Штета што у стварности, чланови ових Правила, локални званичници се не журе за примјену. Ако се то деси, онда не би било страшног кршења права особа са инвалидитетом, које се константно видимо у нашим животима. Прослава дана хендикепа нас подсјећа да многим људима треба озбиљна помоћ. Због равнодушности наших беспилотних власти, они су присиљени готово све своје животе унутар четири зида.
На улицама наших градова видећете далеко мање особа са инвалидитетом него западне земље. Ово није зато што има мање људи попут нас од њих. Ова чињеница само указује да нема основних погодности које би градске власти у цивилизованом свијету могле створити за своје грађане са инвалидитетом. Штампа нам је то више пута рекла врата су толико уске да нормално нормално колица не пролазе нормално. Можете рачунати на прсте степенице опремљене платформе за спуштање. Јавни превоз није прилагођен инвалидима. И сами шетачи су тако застарјели 
они изгледају као диносауруси у поређењу са стандардним моделима који су давно масовно представљени у логорима Запада.
Међународни дан особа са инвалидитетом обиљежава се управо како би се наша власт запамтила на проблеме ових људи и барем некако покушала да им помогне. Не треба само основно лечење, већ и једноставно разумевање. Јавност треба стално пратити рад регионалних и градских власти, помажући да се у животу спроведе сви чланови Стандардних правила који су УН прихватили пре двадесет година. Само требате то учинити не само на овај дан, већ током целе године, тек онда можете постићи стварне резултате по овом питању.