Права процена многих важних ствари је немогућа без укључивања критичког мишљења. Уз помоћ, може се непристрасно проценити феномене и реалности живота око њега, како би их видели у њиховом истинитом светлу. Али постојећи стереотипи и константна наметање ставова других људи уопште не доприносе развоју критичког мишљења. Мораћете сами овладати овом вредном вештином.

Шта значи критичко мишљење?

По дефиницији, критичко размишљање је начин да се истина види у њеном најнективнијом облику. Ово је сврсисходан, корективан, продуктиван процес који дозвољава не само трезну процјену субјекта, појаве, догађаје, особе, већ и видјети даље развој , односно да извуче одговарајуће закључке, да донесе неку врсту одлуке.

Психологија критичког размишљања

Интегралне карактеристике критичког размишљања су способност анализе и синтетизације, ослањајући се на обим информација које долазе споља и на сопствени интелектуални потенцијал. Особа која има вештине критичког размишљања лако ће успети у исправној формулацији проблема, дајући потицај свом решењу. Он је способан да интерпретира апстрактне идеје и пројицира их на околне реалности. Размишљајоч особа добија могућност продуктивне комуникације са другим људима: ако он не разуме нешто сам, он је у стању да затражи помоћ на такав начин да ће бити заиста ефикасна.

Како развијати критичко размишљање?

Технолошки развој критичког размишљања укључује многе компоненте. Бактерије неопходног знања које долазимо у школу, али ово, наравно, није довољно. Критичко размишљање треба развити и побољшати у било којој доби. Методологија укључује елементе као изазов самом себи, превазилажење потешкоћа - практична компонента, потрага за решењем, закључци - разумевање резултата.

За развој критичког размишљања могу се користити следеће технике:

психологија критичког размишљања
  • дневна само-анализа - разумевање догађаја дана;
  • акција супротно - рефлексије на тему "шта би се догодило да сам то учинио другачије";
  • Многи разлози зашто - константна формулација овог питања како би се идентификовала истинска позадина ове појаве;
  • проблем дана - сваки дан поставља себи мали задатак или сврху да га реши до вечери;
  • вођење дневника интроспекције;
  • редовно подешавање креативних и креативних задатака.