Права процена многих важних ствари је немогућа без укључивања критичког мишљења. Уз помоћ, може се непристрасно проценити феномене и реалности живота око њега, како би их видели у њиховом истинитом светлу. Али постојећи стереотипи и константна наметање ставова других људи уопште не доприносе развоју критичког мишљења. Мораћете сами овладати овом вредном вештином.
По дефиницији, критичко размишљање је начин да се истина види у њеном најнективнијом облику. Ово је сврсисходан, корективан, продуктиван процес који дозвољава не само трезну процјену субјекта, појаве, догађаје, особе, већ и видјети даље развој , односно да извуче одговарајуће закључке, да донесе неку врсту одлуке.
Интегралне карактеристике критичког размишљања су способност анализе и синтетизације, ослањајући се на обим информација које долазе споља и на сопствени интелектуални потенцијал. Особа која има вештине критичког размишљања лако ће успети у исправној формулацији проблема, дајући потицај свом решењу. Он је способан да интерпретира апстрактне идеје и пројицира их на околне реалности. Размишљајоч особа добија могућност продуктивне комуникације са другим људима: ако он не разуме нешто сам, он је у стању да затражи помоћ на такав начин да ће бити заиста ефикасна.
Технолошки развој критичког размишљања укључује многе компоненте. Бактерије неопходног знања које долазимо у школу, али ово, наравно, није довољно. Критичко размишљање треба развити и побољшати у било којој доби. Методологија укључује елементе као изазов самом себи, превазилажење потешкоћа - практична компонента, потрага за решењем, закључци - разумевање резултата.
За развој критичког размишљања могу се користити следеће технике: