У нашем времену, са тугом се сећамо трагедије међународне размере попут Холокауста. За многе јеврејске породице, ова реч ужасно подсећа на вечере, трагедије, жалост и смрт невиних људи.
Данас, термин холокауст карактерише немачка нацистичка политика од 1933. до 1945. године, у жестој борби са јеврејским народом, што је обиљежено посебном окрутношћу и занемаривањем људског живота.
У многим земљама 27. јануара обиљежавају светски дан холокауста, који у свакој земљи има статус државе. У овом чланку ћемо такође описати детаље о овом изврсном датуму и историји њеног изгледа.
На иницијативу неколико земаља: Израел , САД, Канада, Руска Федерација и Европска унија, а уз подршку још 156 држава, 1. новембра 2005. године, Генерална скупштина УН одредила је 27. јануара Међународним даном сећања на жртве холокауста. Овај датум није случајно изабран, јер су 1945. истог дана совјетске трупе ослободиле највећи нацистички концентрациони логор Аусцхвитз-Биркенау (Аусцхвитз), лоциран на територији Пољске.
На састанку Генералне скупштине УН одлучено је позвати државе да развију владине програме на такав начин да све будуће генерације памте лекцију о холокаусту и даље спречиле геноцид, расизам, фанатизам, мржњу и предрасуде.
2005. године у Кракову у част Дана холокауста одржан је 1. светски форум памћења жртава геноцида, који је посвећен 60. годишњици ослобођења Аушвиц. 27. септембра 2006. године, у знак сећања на 65-годишњицу трагедије "Бабин Иар", активисти су одржали 2. светски форум. 27. јануара 2010. одржан је 3. светски форум у Кракову у знак обележавања 65. годишњице ослобођења пољског концентрационог логора.
Међународни дан сећања жртвама холокауста у 2012. години био је посвећен теми "Деца и холокауст". Уједињене нације су похвалиле сећање на једну и пол миље јеврејске деце, хиљаде деце других националности: Рома, Синти, Рома, као и особа са инвалидитетом који су патили од нациста.
У почетку ова институција служила је као камп за пољске политичке затворенике. До прве половине 1942. године, у њему су углавном били затвореници исте земље. Као резултат састанка у Ваннсее-у, 20. јануара 1942. посвећен рјешавању питања уништења јеврејског народа, Аушвиц постао је центар истребљења свих представника ове националности и преименован у Аушвиц.
У крематорији и специјалним гасним коморама "Аусцхвитз-Биркенау" фашисти уништили су више од милион Јевреја, као и представници пољске интелигенције и совјетских ратних заробљеника. Немогуће је рећи тачно колико смртних случајева Аушвиц не може, јер је већина докумената уништена. Али према неким изворима, ова бројка креће од једног и по до четири милиона представника најразличитијих националности. Укупно, геноцид је убио 6 милиона Јевреја, а то је тада било треће становништво.
Многе земље стварају музеје, споменике, одржавају церемоније жаљења, догађаје, акције у част сјећања на невиних убијених људи. До сада, на дан сјећања на жртве Холокауста 27. јануара у Израелу, милиони Јевреја се моле за одмор. У читавој земљи звучи жалостна сирена, у трајању од два минута звучавања људи заустављају било коју активност, саобраћај, умирући у жалости и поштовању тишине.