Сигурно сте у свом животу икада запитали значење живота. Зашто дођемо до овог света, зашто живимо и шта ће наша егзистенција довести до тога? Свако на њих сами одговара на ова питања и сваки од њих има своје. Неки могу доћи до њих током времена, други одмах без оклијевања. Али мало се икада питало о томе. Зашто мислиш?
Испоставило се да је аустријски психотерапеут Вицтор Франкл у свом раду "Основе логотерапије" закључио да је цела ствар у нашој људској суштини. Човек једноставно не може постојати без смисла живота. Стремљење за то је главна мотивација моћи у човеку. Не можемо да живимо у стању без напетости, само нам је потребна интензивна жеља за неким значењем и за њену реализацију.
Главне одредбе терапије Франкла су да је главна сила која доводи човјека кроз живот је жеља појединца да претражује и преведе сопствени осећај постојања. Одсуство таквог значења или немогућност да то доведе у живот узрокује у човеку стање незадовољства, апатије, депресије, неурозе, губитка интереса за живот. Технике и методе логотерапије у овом случају помажу појединцу да поврати своју изгубљену сврху у животу. Изгубљене вредности могу се наћи у једној од следећих области: религија, креативност (од онога што дамо живот), искуство (уз помоћ онога што примимо од света), као и свесно прихватање оних околности које се не могу променити.
До неке мере, Франклова логотерапија је слична Фројдовој класичној психоанализи, међутим, Франкл тврди да логотерапија, за разлику од психоанализе, разуме основни циљ особе је актуелизација вриједности и остваривање тежњи а не обични прилагођавање, прилагођавање животној средини, друштво и задовољство урођених инстинкта и покрета. Логотерапија тежи да обезбеди да особа може да стекне слободу преузима одговорност за себе. Са становишта Франкла, човек не измишља, не ствара неку врсту сопственог значења живота, већ га проналази у околној стварности, у околном свету.
Да бисте били без обзира на стање апатије и депресије, будите смељи у дефинисању сопствених тежњи у животу и остварите их, упркос свим препрекама.