Церебрални едем је праћен повећањем интракранијалног притиска и, у већини случајева, јавља се као одговор тела на прекомерни стрес или инфекцију. Акумулација течности у ткиву мозга, која се јавља уз отицање мозга, може имати неповратне последице, али у неким случајевима је могуће у потпуности обновити своје функције.
По правилу, церебрални едем се развија 1. - 2. дан након развоја поремећаја церебралне циркулације - можданог удара и има максималну тежину трећег и петог дана. У већини случајева, постепено се смањује за око 7-8 дана.
Отицање мозга доводи до повећања запремине, повећаног интракранијалног притиска. У исто време, све најважније структуре мозга су компримиране, и може се увући у велике форамене.
Физичка зависност од алкохола, која се манифестује синдромом одузимања алкохола, може довести до отицања мозга. Разлог за то је да алкохол драматично повећава пропусност зидова крвних судова и доводи до поремећаја електролитичке равнотеже у телу. У овом случају, када едем погађа, пре свега, респираторни и срчани центар који може бити фаталан. Најопаснији синдром повлачења, узрокован дугим напором.
Ефекти церебралног едема могу бити различити. Курс и исход у великој мјери зависи од благовремености и адекватности мјера реанимације, посебно инфузионе терапије. Од великог значаја је главна болест која је изазвала ову патологију.
Опасност од овог стања је што едем врши притисак на друге мождане структуре, што може довести до поремећаја центара који су одговорни за одржавање дисања, хемодинамике итд. Недостатак кисеоника у ћелијама мозга доводи до њиховог пораза.
Удар је праћен смрћу ткива мозга који се не може вратити ни након третмана. Након тога, удари и повећани интракранијални притисак могу довести до парцијалне или потпуне парализе тела, што доводи до инвалидитета.
Брзо повећање феномена пенетрације као резултат отока мозга доводи до развоја коме и респираторне инсуфицијенције.
Код већине жртава церебрални едем не пролази без трага и може носити даљне симптоме. Многи од њих ће се касније суочити са следећим непријатним последицама:
Најстрашнија последица је смрт, која се јавља у вези са поразом виталних центара мозга.
Уз благо отицање мозга, на пример, када се потреса због несвјесне несреће, последице су најчешће најмање и на крају пролазе.
Спречавање таквог опасног стања помоћи ће у једноставним правилима сигурности у свакодневном животу, које укључују:
У присуству болести које могу довести до отока мозга, прописују лекове који спречавају акумулацију вишка течности у мозгу.