Материнство Дете и брига за њега

Еколошко образовање млађих студената

Еколошко образовање ученика Јуниорска настава је саставни део формирања личности. У процесу образовања активно учествују не само родитељи, већ и наставници школе активно раде. На крају крајева, већ у основним одељењима почињу проучавати природну историју, на чему се много пажње поклања питањима животне средине. Важну улогу игра комуникација са вршњацима, читање дечје књижевности и гледање анимираних филмова. Од свега наведеног, дијете извлачи информације о околини и односу између човјека и природе, бира свој идеал, који покушава да имитира.

Главни циљеви и циљеви

Циљеви еколошке едукације ученика, ученика нижих разреда су овладавање сљедећим аспектима:

  • одређивање оптималних интеракција човека и природе;
  • концепт човека као компоненте биоценозе;
  • разумевање вредности природе и међусобно повезивање његових компоненти;
  • савладавање основних вјештина кориштења природних ресурса, побољшање стања животне средине;
  • предвиђајући посљедице њихових поступака у односу на елементе животне средине;
  • развој друштвене и когнитивне активности у току активности заштите животне средине;
  • промовисати појаву жеље за познавањем природе и активним активностима у циљу побољшања животне средине;
  • формирање потребе за контактом са природом.

Међутим, у студији постоји одређени низ. Прво, сви објекти природе се разматрају одвојено, онда се упознају њихова међусобна повезаност између себе, а нарочито између објеката живих и неживотних природе. И коначно, у последњој фази долази до схватања порекла различитих природних феномена. Међутим, основна суштина еколошког образовања млађих ученика је упознавање деце са природом. Резултат овога треба да буде разумевање бризи за животиње, инсекте, птице и биљке. На крају крајева, природа је неопходан услов за живот свих људи. Стечено знање представља одговоран став према свим еколошким објектима. Деца схватају да су неопходни повољни услови за очување здравља и правилног функционисања, па је важно очувати природне ресурсе.

Методе и форме

Интересовање за природу и објекте природе почиње да се манифестује у раном добу. Подизање еколошке културе млађих ученика засновано је на три основна начела. Систематски је, континуирано и интердисциплинарно. Успех зависи од правилне организације наставе. Да би сваки пут изненадио и занимао дијете, неопходно је примијенити нове форме и методе наставе.

Методе еколошко образовање ученици основних школа могу се подијелити у двије групе:

  • традиционални;
  • иновативан.

Данас, часови у облику игара, у облику позоришних наступа и сцена, постају све популарнији. Такође, облици еколошког образовања млађих ученика подељени су на:

    едукација еколошке културе млађих ученика
  1. Маса - организација празника, фестивала и конференција, ради на побољшању простора, двориштима и више.
  2. Група - опциона одељења у специјализованим круговима и одељцима, излети, планинарење.
  3. Индивидуално - активности у циљу припреме абстракта, извјештаја, записа о посматрању биљног и животињског живота, цртежа и других.

Ефикасност образовног рада може се проценити присуством живог интереса дјетета за познавање околног свијета.