Култивација ембриона је процес посматрања ово ђубрење и развој ембриона из ње, који се одвија у ембрионалној лабораторији. Све фазе раста се одвијају у специјално направљеном медију, чији је квалитативни састав скоро исти као и течност у јајоводним тубама и самом материју.
Тренутак почетка узгоја почиње сутрадан након сакупљања фоликула од жене. Ембриолог оцењује чињеницу о почетку ђубрења, а на основу броја обично оплођених јаја процењује се датум процене трансфера бластоциста.
Верује се да је већи број обично оплођених ембриона у залихи, то је веће време за њихово култивисање. То омогућава могућност избора најосетљивијих примерака који имају веће шансе за успјешну везу у материци.
Продужена култивација је најновији развој у области клиничке ембриологије, пошто су ембриони који су расли на бластоцисте у року од 5 дана од ђубрења имали велики капацитет за имплантацију. Такав поступак постао је стваран захваљујући развијеним специјалним супстанцама које имитирају свако микроколо које ембрион иде по путању у женском тијелу.
Ако постоји неколико десетина успешно оплођених јаја, пацијентима клинике ИВФ се препоручује да прибегну процедури замрзавања. Јаја која су управо прошла процес ђубрења, ембриони са 4 или 8 ћелија, и бластоцисте могу бити изложени. То омогућује у случају неуспешне прве вештачке оплодње да би се избегле бројне прелиминарне и скупе активности.
Пре поступка преношења смрзнутих ембриона, материца мора да прође процес припреме, искључујући пунктуре и стимулација јајника . Ако је пацијент одржао нормалан циклус овулације, онда је трансфер криопрезервираног бластоцисте током ИВФ-а заказан за 7 или 10 дана од почетка. Уколико је природни процес узнемирен, онда се обнавља уз помоћ хормоналних препарата, а тек онда одлучују да одмрзнују ембрионе.
Доктори упозоравају да су шансе за затрудњавање помоћу криопрезервираних јаја ниже него код стандардних ИВФ. Ово се објашњава чињеницом да су тзв. Остаци клица, чији је квалитет нешто лошији, подложни смрзавању.