Оштећени вирусом грипе или друге вирусне инфекције, људи почињу да се активно лече да би избегли било какве компликације. У овом случају, чак и терапеути, поред стандардних мера, често прописују антибиотике за АРВИ. Али, упркос годишњем побољшању ове групе дрога, они могу учинити више штете него добра, поготово ако се користе без стварне потребе.
Одговор на ово питање је једноставнији ако разумете порекло патологије.
Узрочници агенитета било којег АРВИ су вируси. Важно је напоменути да је у 99,9% случајева акутних респираторних болести узрок запаљења такодје и ове патогене ћелије. Они су протеинско једињење које садржи генетски материјал у облику РНК или ДНК.
Антибиотици су само за борбу против бактерија. Микроби су примитивни али пуноправни микроорганизам. Међутим, не садржи ни ДНК нити РНК.
Према томе, узимање антибиотика из АРВИ је бесмислено, такви лекови не производе никакав ефекат на вирусе. Штавише, такав терапеутски приступ може нанети штету организму, јер антибактеријски агенси штетно дјелују не само на патогене микробе, већ и уништавају корисну микрофлору, што смањује активност имуног система.
Као што следи из претходног става, антимикробна средства се не смеју користити против вирусних инфекција. Али у терапијској пракси, антибиотици су и даље прописани за АРВИ, почев од првих дана развоја патологије. Овај приступ објашњава покушај лекара да спречи везивање секундарне бактеријске инфламације, што може довести до компликација током вирусне инфекције.
Експедитивност разматране превенције није доказана. Уношење антибиотика доводи до смрти и патогених и корисних бактерија. Због тога долази до сузбијања имуног система, што је главно средство за борбу против вируса. Као резултат тога, ослабљени организам није у стању да се носи са АРВИ, а истовремено није заштићен од везивања бактеријске инфекције.
Из свега наведеног произлази да антибиотици нису потребни, а чак и опасни у вирусним патологијама, у таквим случајевима, они се не би требали узимати.
Индикације за постављање антимикробних средстава у лечењу вирусних инфекција могу бити само следеће патологије:
Понекад употреба антибиотика у случају рецидивних хроничних отитисних медија, као и присуство очигледних клиничких манифестација имунодефицијенције.
Пре почетка антибактеријског третмана пожељно је проћи анализу која ће показати који микроби су изазвали упале и колико су осетљиви на разне лекове.
У већини случајева, са АРВИ-ом, један је прописан антибиотик широког спектра са добра пробљивост и ниска токсичност. Такође је важно да лек минимално утиче на корисну микрофлоро у цревима и не изазива дисбактериозу. Преферирани су следећи лекови: