Активно кајање
Свака особа пре или касније, али ради нешто у свом животу, након чега се осећа кривим за оно што је учинио, осећај зажаљења. Долази када особа зна за чињеницу о чину који га је починио, жалећи се. Одбацујући мотив, према којем је постојала апсолутна акција, покајана особа несвесно, али се враћа у самосвест. Појединац ускоро признаје дело, осјећа конфликт осјећаја инцидента. Спремни да преузму одговорност за посљедице дјела.
Активно кајање
Једна од главних врста покајања је активно покајање. Она представља добровољне радње особе која је извршила одређени злочин. Главни циљ таквих акција је ублажити штету, смањити или у потпуности елиминисати посљедице дјела. У овом случају, појединац информише о инциденту агенције за спровођење закона.
Такво искрено покајање може ублажити мјере које се примјењују на особу под кривичном одговорношћу.
Класификација активног покајања
У теорији кривичног права разликују се ове врсте активног покајања:
- Одзив са признањем.
- Помоћ у решавању злочина.
- Добровољно надокнада за штету проузроковану радњом појединца.
- Елиминација настале штете.
- Спречавање посљедица негативне природе кривичног дјела.
Постоје објективни и субјективни знаци активног покајања.
Циљ су конкретне акције које су предвиђене законом. Они су дио покајања везан за активне.
Ова карактеристика је лако препознатљива. По правилу, она је садржана у законодавству у облику услова за примјену правила подстицаја за покајника.
Таква особа може препознати особу која не сматра да је његова дјела погрешна, али обавља радње које се захтевају законом.
За све врсте активног покајања, заједнички објективни знакови су социјална употреба извршених дела, њихова активност.
Субјективни знаци укључују: одређени облик понашања, врсту активних акција које имају за циљ постизање циљева који су корисни за јавност.
Активно покајање у таквим земљама као што су Летонија, Монголија, земље ЗНД (не укључујући Киргистан) користи се као главни разлог за ослобађање казненог лица од кривичне одговорности.
Законодавство земаља ЗНД-а ослобађа од такве одговорности лице које је по први пут извршило кривично дело, са малим оптерећењем, али под условом да је особа дошла да се преда на добровољној основи. Међутим, он је допринео истрагама и даљњем откривању злочина.
Вреди напоменути да свако искрено покајање носи савесни став према почињеном злочину. С тим у вези, починилац сам ствара за себе околности које ублажавају његову кривичну одговорност.
Касније покајање понекад не носи корист коју би речи покајања рекле у правом тренутку могле донијети. Али користи оваквог покајања је за најизвјеснијег, због његове самосвесности. Ако је успео да искористи корисну лекцију од онога што се десило и осећа се покајање, онда је спреман да се мења на боље.
Проблем са покајањем
Важно је напоменути да се овај проблем јавља у свакој држави, без обзира на његов ниво развоја. Али у свакој земљи ниво њеног испољавања је другачији. Спремност особе за покајање зависи од његовог нивоа самопознаве, спремности да преузме одређене одговорности. Проблем са покајањем је то што у савременом свету стреса, новца и трке за успех, неки људи заборављају да уреде свој унутрашњи садржај, да преиспитају свој став о многим духовним стварима.
Па, покајање, шта год да је, увек носи позитиван резултат, пре свега, за самог покајника.