Само са површним испитивањем можемо назвати наш свет хармоничан и уредан. Заправо, у њему, у великом броју, постоји апсурд и хаос. Филозофи различитих времена су се одразили на ово и дошли до занимљивих и необичних закључака.
Реч апсурдност долази из лат. апсурдно, "дискордантно, смешно". Користи се у ситуацији у којој желе показати контрадикторност изјаве или шта се дешава. Давањем тумачења онога што је апсурдно и апсурдно значило, неки филозофи имају тенденцију ка таквом значењу као бесмислица. Овај приступ је нетачан, јер је под глупостима тачније разумјети изјаве које немају семантичко оптерећење: "Виндовс, дани су стајали". Апсурдност је изјава која носи мисао само по себи, али је нетачна, контрадикторна: "Мој отац никада није имао деце".
Метода апсурдности се ефикасно примењује у култури, где може да стекне додатна значења. Уз помоћ апсурдности писац може читалачу да размишља другачије, а музичар доводи до новог разумевања музике. У свакодневном животу реч апсурда може имати значење апсурдности, глупости, екстрема, граница, јединствености, трансценденције размишљања, лажи, преваре.
Филозофија апсурда појавила се средином 19. века. Оснивач је дански филозоф Сøрен Киеркегаард. Апсурдност у филозофији је тврдња бесмислености људског постојања. Мисли о апсурдности живота инспирисане су социјалним проблемима, револуцијама и ратовима. Апсурдизам је представљен у радовима Цамуса, Ниетзсхеа, Достоевског, Бердиаева.
Филозофија апсурда заснивала се на чињеници да човек не може да пронађе смисао живота. Све претраге довеле су до два закључка:
Са становишта психологије, потпуна апсурдност су они субјекти, догађаји, мисли које су необично за нас, не уклапају у наше стереотипно разумевање. Апсурдност користе психолошке школе за те сврхе:
Разговор о апсурдности у хришћанству је могућ само под условом површне студије о овом питању. На први поглед, у Библији не можемо наћи апсурдност, већ читав комплекс чудних и контрадикторних чињеница. Међутим, Библија никада није била једноставна и приступачна књига. Библијске апсурдности укључују такве тренутке:
Иако се религија бави особним дубоким искуствима и повезује се са вером у Бога, чак и апсурдност је продрла у ову сферу. Најсмисурдније религије су чудна мешавина веровања, култова и фантазија:
У свету постоје многи закони, чија је адекватност доведена у питање. Неки од њих су апсурдни само на први поглед, али за њихово писање постоје стварни разлози. Други су застарјели, али нису искључени са листе закона. У трећој групи пада закон, логично објашњење које је тешко наћи. Најсмислечнији закони се могу наћи у таквим земљама: