21. века свакодневни човјек очекује изненађење у облику различитих стресних ситуација, конфликата који захтевају заштиту и ослобађање стреса, на пример, сублимација.
Говорећи на научном језику, то је једна од врста заштитних механизама особе, захваљујући којој она ослобађа тензију у конфликтној ситуацији претварајући своју инстинктивну енергију у облик друштвене активности која је пожељна и за особу и за околни свет. Сигмунд Фројд описао је ову теорију као неку врсту одступања људске биолошке енергије. То јест, сексуални покрети појединца из њиховог несумњиво директног циља, преусмеравајући их на оне циљеве које друштво не одбија.
Важно је напоменути да процес сублимације помаже особи да не игнорише своје унутрашње сукобе, већ да пошаље све своје енергија да нађемо начине да их решимо.
Сублимација може имати различите облике. Тако, на пример, садистичка тежња појединца може се претворити у жељу да буде хирург. Такође, сексуална енергија има способност сублимирања у радовима (песници, умјетници), у анегдоте, шале. Агресивна енергија се може претворити у спорт (бокс) или строго одгојити (захтевност према сопственој деци). Еротицизам, заузврат, је пријатељство.
То јест, када особа не може да пронађе природно пражњење својих инстинктивних покрета, он подсвесно налази то занимање, активност кроз коју се ови импулси ослобађају.
Фројд је пронашао објашњење за креативност сваке особе кроз сублимацију, управо као пребацивање њене енергије либидо директно на процес креативности.