Пептички чир и дуоденални чир је честа хронична болест. Карактерише се формирањем локалних дефеката у гастроинтестиналној слузници, која се зову пептидни улкуси. Карактеристика ове болести је то што се понавља и развија, укључују различите органе варења у патолошки процес.

Развој пептичног улкуса

Главна патогенеза чир на желуцу и дуоденални чир увијек почиње са уласком у тело бактерије Хелицобацтер пилори и кршењем исхране, што се изражава у:

  • често и врло стриктно ограничење у било којој храни;
  • пријем монотоних производа и хране;
  • прећивљавање у веиери.

Брзи развој ове болести такође доводи до кршења лучења гастроинтестиналних хормона, тироидних хормона и различитих неуропсихолошких пренапона. У неким случајевима ова болест се појављује након узимања одређених лекова. То укључује лекове као што су:

  • Бутадиен;
  • Ацетилсалицилна киселина;
  • Ресерпине;
  • кортикостероидни хормони.
Симптоми пептичног улкуса

Симптоми чирева желуца и дуоденалног чиреа зависе од старосне доби пацијента, стања и трајања инфекције и гдје је патолошки фокус локализован. Већина пацијената има следеће симптоме:

  1. Синдром бола - током погоршања болова, пароксизма или дуготрајног и бола, може се појавити након конзумирања или на празном стомаку, све непријатне сензације се смањују након узимања холинолитика или антиспазмодика. У хроничном току болести, интензитет бола полако се смањује и стиче бучни карактер.
  2. Диспептиц синдроме - изазива киселост, повраћање и мучнина, згага, обично се овај синдром манифестује у акутној фази.
  3. Општа неспецифична интоксикација је врло тешка главобоља, аутономни поремећаји, упорни поремећаји сна, знојење и емоционална лабилност.

Знаци гастричног чира и чир дуоденала скоро никада се не појављују у ремисији. Трајање је другачије. Може трајати неколико година.

Дијагноза пептичног улкуса

Ако се болест не лечи, то доводи до брзог развоја веома непријатних последица, и немогуће их је ослободити. Најчешће и озбиљне компликације чир на желуцу и дуоденални чир су:

  • масна хепатоза ;
  • дискинезија жучне кесе;
  • реактивни панкреатитис;
  • дегенерација чира у настанак тумора;
  • гастродуоденално крварење;
  • пилородуоденал облик стенозе.

Дијагнозу чир на желуцу и дуоденални чир би требало провести методом сензације стомака (фракционо).

Лечење пептичног улкуса

У свим случајевима болест пептичких улкуса има условно повољну прогнозу. У суштини, уз благовремено лечење, способност пацијента да ради потпуно је обновљена. Обим терапијских мера зависи од локације чирева и присуства компликација.

Распон лекова који су прописани пацијентима је прилично широк. Без сумње, сви пацијенти требају узимати један или више антибиотика. Може бити:

Да смањите киселост употребе:

симптоми чир на желуцу и дуоденални чир
  • блокатори хистаминских рецептора (Ранитидин);
  • антиакидни препарати (Алмагел или фосфалугел);
  • инхибитори протонске пумпе (Омез или Некиум).

На бубрежу брже зарастати, требало би узимати лекове, чија активна супстанца је сукралфат или актовегин.

За спречавање чир на желуцу и дуоденални чир неопходно је пратити дијету, узимати лекове против чира и посјетити гастроентерологу најмање једном годишње.