Загушење горњег слоја епидермиса и одсуство пилинга порођених ћелија се назива кератоза. Болест има много различитих облика, зависно од његовог порекла, која може бити наследна или стечена. Због тога је кератоза коже колективни израз који означава читаву групу патологија епидермиса која утиче на готово све делове тела.
Разни генетски и спољашњи фактори могу изазвати ћелијску кератинизацију.
За наследну кератозу спадају:
Наведене болести су узроковане присуством посебних гена, због чега је поремећен и нормалан процес пилинга мртвих ћелија.
Стечене кератозе:
Они се јављају из следећих разлога:
Симптоматологија проблема који се разматра разликује се у зависности од његовог облика, тако да се одлука о третирању кератозе коже треба урадити тек након консултовања дерматокосметолога и одређивања тачно врсте болести.
Терапија се развија у складу са истинским узроцима ове болести.
У случају микоза, бактеријских и вирусних инфекција, примарна патологија се прво третира коришћењем системских и локалних антимикотичних лекова, антибиотика и антивирала.
Ако се кератоза коже покреће хормонским поремећајем, неопходно је исправити и вратити равнотежу.
У оним случајевима где болест напредује у позадини других дерматолошких болести, прво морате да се бавите третманом основног узрока кератинизације епидермиса.
Општи методи третмана:
Осим тога, важно је током терапије узимати витамине А, Е и Ц, уравнотежити исхрану, посветити довољно пажње козметичкој бризи.
Након откривања врсте болести, направљена је сложена шема, која обично укључује:
Поред наведених метода терапије, важно је прилагодити исхрану, начин живота, покупити хипоалергену и хидратантну козметику са високим садржајем витамина.
Лечење кератозе коже фолким лековима се врши таквим методама:
Болест која утиче на епидермис на обимним подручјима тела подлеже дуготрајној терапији. Укључује такве предмете: