Вештачки прекид трудноће или абортуса је прекид трудноће у акушерско-гинеколошкој медицинској установи. Абортус на другим местима и са приватним специјалистима сматра се незаконитим (закон предвиђа кривичну одговорност).

Врсте абортуса

Абортус може бити изведен на различите начине:

  1. Вакуумска аспирација . Користи се у термину од 5-6 недеља трудноће. Трудноћа се прекида без експанзије цервикалног канала убацивањем у материцу врха која је повезана са уређајем за производњу вакуума. Уз помоћ оплођеног јајета је одвојен од зида материце.
  2. Инструментални абортус. Примењује се на 12 недеља трудноће. Користећи специјалне алате, грлић се дилатира, након чега следи киретажа његове унутрашње површине и уклањање јајета.
  3. Вештачки абортус уз употребу лекова Мифегин (Мифепристоне, РУ426). Радује до 8 недеља трудноће. У присуству доктора, жена узима 3 таблете. Након 1-2 дана, она би требала почети крварење, што указује на одбацивање јајета.
  4. Интраамниално увођење хипертонских раствора. Примјењује се од 13 до 28 недеља трудноће. Цев са дугом игло убацује се у цервикални канал како би пробио фетални бешик. Хипертонски раствор се затим уноси у амнион.

Последице абортуса

Абортус, без обзира како се изводи, представља озбиљан ударац за здравље жена. На крају крајева, када је абортус:

Прво се јавља хормонска поремећај, што доводи до неусклађености ендокрина и централног нервног система, друго, може доћи до руптуре утериног зида помоћу оперативног инструмента, и треће, оплођено јаје не може бити потпуно уклоњено, што доводи до различитих упала.

Поред тога, абортус може довести до неплодности, погоршања гинеколошких болести, развоја ектопичне трудноће, спонтаног побачаја.

Индуцирани абортус Није само прекид нежељене трудноће, већ је прекид живота нерођеног, али већ живог човека који представља озбиљан етички проблем, како за жене, тако и за друштво.